LJUBAV

PROROKOV VRT

Kad vas ljubav pozove, podjite za njom, 

Premda su staze njene tegobne i strme. 

A kad vas krila njena obgrle, 

prepustite joj se, 

Premda vas mač, skriven medju 

perima njenim, može povrediti. 

A kad vam progovori, verujte joj, 

Premda vam glas njen može uništiti snove, 

k'o što severac opustoši vrt. 

Jer, baš kao što vas kruniše, 

ljubav će vas i razapeti. 

Isto kao što vas podstiče da rastete, 

isto tako će vas i okresati. 

Kao što se uspinje do visina vaših i miluje vam 

grančice najtananije što trepere na suncu, 

Tako će se spustiti i do vašeg korenja i protresti ga u 

njegovom prijanjanju za zemlju. 

Poput snoplja pšeničnog, 

sakupiće vas u naručje svoje. 

Omlatiće vas, da bi vas ogolila. 

Prosejaće vas, da bi vas otrebila od kukolja. 

Samleće vas, do beline. 

Umesiće vas, dok ne postanete gipki. 

A onda će vas izloziti svojoj svetoj vatri, 

tako da postanete sveti hleb za svetu Božiju svetkovinu. 

Sve će vam to ljubav učiniti, 

ne biste li spoznali tajne svoga srca 

i u spoznaji toj postali deo srca Života. 

Budete li, pak, u strahu svome tražili 

samo ljubavni mir i zadovoljstvo, 

Bolje vam je onda da pokrijete golotinju svoju, 

i odete sa gumna ljubavi, 

U svet koji ne poznaje godišnja doba gde ćete se smejati, 

al' ne punoćom smeha svog i plakati,

al' ne do poslednje suze svoje. 

Ljubav ne daje ništa osim sebe i ništa ne uzima, osim sebe. 

Ljubav ne poseduje, niti dopušta da je poseduju; 

Jer, ljubav je dovoljna ljubavi. 

Kad volite, ne treba da kažete: "Bog mi je u srcu", 

već: "Ja sam u srcu Božijem." 

I nemojte misliti da možete usmeriti puteve ljubavi,

jer ljubav, 

ako joj se učinite vrednima,

usmeriće vaše puteve. 

Ljubav nema drugih želja nego da se ispuni. 

Ali, ako volite a morate još i da želite, 

neka vam ovo budu želje: 

Da se istopite i budete kao potok razigrani što 

peva svoj milozvuk noći. 

Da spoznate bol prevelike nežnosti. 

Da vas rani vlastito poimanje ljubavi; 

I da krvarite drage volje i radosno. 

Da se probudite u praskozorje sa srcem krilatim i 

uputite zahvalniicu za još jedan dan ljubavi; 

Da otpočnete u poslepodnevnom času 

i razmišljate o ljubavnom zanosu; 

Da se s večeri vratite kući sa zahvalnošću, 

A potom da usnite s molitvom za voljenog u srcu 

i pesmom slavljeničkom na usnama…

A šta to znači raditi s ljubavlju? 

To znači tkati platno nitima isukanim iz srca, 

kao da će to platno nositi vaš voljeni.

To znači graditi kuću s ljubavlju, 

baš kao da će vaš voljeni u njoj živeti.

To znači sejati seme s nežnošću i ubirati žetvu s radošću, 

baš kao da će vaš voljeni kušati njene plodove.

To znači prožimati sve ono što stvorite dahom svoga duha.

Khalil Gibran